Nikada nisam voleo kada za rođendan dobijem beskorisne poklone, neprilagođene tom uzrastu, knjige koje nikada nisam pročitao i predmete koji mi nisu značili mnoga tada, a još manje kasnije. Proslave rođendana su bile specijalne prilike, kako za slavljenika tako i za goste, događaji o kome se maštalo unapred, a prepričavalo danima posle. Ono što pamtim jesu žurke sa dobrim društvom, dečijim ludorijama, vriskom i skakanjem, a u kojima nedostaje na kraju još samo čuvenih 5 minuta. To bi trebalo da bude poseban događaj, dan deteta, dan svih njegovih prava sa malo obaveza. Dan koji će veselo provesti sa svojim najboljim drugarima i dan kada treba dobro da se zabavi i provede. Nisu bitni pokloni već sam taj dan, igra, zabava, druženje i oni bezbrižni osmesi, koji se ne mogu kupiti, kao i radost i sreća deteta. Ipak, svako dete voli ono što dobije, i oduševi se kada poklon bude baš ono što je želeo. Detetovo ushićenje i znatiželja prilikom otvaranja poklona, trenuci iščekivanj...
Коментари
Постави коментар